Denis Leo Hegić i Fiona Sinđelić Stefanović: Svaka kriza donosi i potencijale

Foto: Nika Kramer Foto: Jelisaveta Ivković

Mikser festival ove godine biće održan od 26-28. maja, u čijem je programu umetnički konkurs "Black Box - Princip nade". Tim povodom za naš portal govore kustos Denis Leo Hegić, osnivač Supermarket Lab i direktor MON Museum of Now Berlin i Fiona Sinđelić Stefanović, dizajnerka i kreativna direktorka Supermarket Lab Berlin.

---

Koliko u gradovima ima prostora za umetničko izražavanje?

D: Verujem da nije stvar u tome koliko prostora ima unutar gradova. Sam grad smatram živim muzejem, mestom u kojem borave muze i prostorom za kulturno i kreativno iskustvo. Nije slučajno što je ruska reč za umetnost "iskustvo". Umetnost i kultura moraju postati jednako važni parametri dobrog urbanog razvoja kao što je to slučaj s energetskom učinkovitošću, mobilnošću, sigurnošću ili zelenilom.

F: U nekim društvima, svest o važnosti umetnosti i njenom uticaju na pojedinca je na višem, a u nekim državama na nižem nivou, ali jedno je sigurno – umetnost je bitna koliko i sociologija, politika ili ekonomija, jer je ona upravo ekspresija svega kroz šta prolazimo, podstiče na kritički način razmišljanja, stimuliše naša čula, um i duh.

Umetnost ne sme da bude stvar luksuza i elitizma, već duhovna delatnost svakog čoveka.

U sastavu ste ovogodišnjeg žirija na Mikser festivalu u okviru konkursa Black box. Šta očekujete od mladih umetnika?

D: Nemam očekivanja, već veliku znatiželju u vezi s njihovim razumevanjem zeitgeista, njihovim idejama o sadašnjosti i budućnosti. Kao kustos nastojim biti pažljiv gledalac i pažljiv slušalac i brinem o njihovim delima. Neka od najvažnijih dela u istoriji kulture su nastala u najranijoj fazi umetničke karijere... Stoga, budimo znatiželjni i zaronimo u radove potencijalnih budućih majstora.

F: Ne bih to nazvala očekivanjima, već se poučena iskustvom najviše radujem toj uzajamnoj kreativnoj razmeni, koja će se neminovno dogoditi – učenje, vizije, inspiracije, emocije – ako sve to bude strujalo u oba pravca i generisalo pozitivnu, pokretačku energiju, ja ću biti veoma srećna.

Šta vas je povezalo sa Mikser festivalom i kakvo je vaše mišljenje o značaju istog?

D: Sa Mikserom me povezuju mnoga prijateljstva. Fiona i ja ove godine slavimo šest godina prijateljstva, jer smo se prvi put sreli na samom Mikseru 2015. godine.

To je po mom mišljenju jedna od najvećih vrednosti koju je Mikser iznedrio: platformu na kojoj se kreativni ljudi mogu okupljati, razmenjivati ​​svoje misli, započeti prijateljstva i saradnje.

F: Mikser je bio prva „platforma“ u Beogradu sa kojom sam se ja kao mlada dizajnerka i umetnica identifikovala i u okviru koje sam prvi put izlagala svoje umetničke radove. Pre tačno šest godina sam sa profesorom i kustosom Markom Lađušićem bila u kreativnom timu izložbe Black Box, kao dizajner postavke. Te godine se upoznajem i sa Denisom, koji mi je danas veliki prijatelj, a zajedno vodimo i kreativnu agenciju Supermarket Lab, na relaciji Berlin - Beograd.

Stoga, Mikser zaista vidim kao značajnu nit koja se provlači kroz puteve mnogih kreativaca, povezuje ih i inspiriše.

U kojoj meri umetnost doprinosi unapređenju života u zajednici?

D: Ne postoji zajednica bez umetnosti i kulture. To su čak i pećinski ljudi znali, a mi danas još uvek uživamo u njihovim pećinskim crtežima.

Uzimajući u obzir da će većina ljudske populacije živeti u mega-gradovima u vrlo doglednoj budućnosti, moramo urbani prostor shvatiti i kao dimenziju u kojoj će umetnost i kultura biti presudni pokretači u procesu planiranja, razvoja i realizacije urbanih zajednica. Nema kvalitete života bez poticaja umetnosti.

F: Kultura, umetnost i dizajn su implementirani apsolutno u svaki segment našeg života. Lični razvoj pojedinca je nemoguće odvojiti od umetnosti, a razvoj svake individue vodi prirodno i unapređenju života u zajednici. Kultura i umetnost su tačke u društvu gde se ljudi spajaju, razmenjuju iskustva i znanja, čak i kada imaju radikalno suprotne poglede na svet.

Umetnici bi morali da učestvuju u diskusijama o socijalnim, ekološkim i političkim pitanjima mnogo više nego što je to danas slučaj – na lokalnom, a samim tim i globalnom nivou, jer su u stanju da ponude rešenja za neke od izazova sa kojima se kao društvo susrećemo.

Koliko umetnici imaju slobodu izražavanja kod nas u odnosu na zemlje u inostranstvu, ako se može napraviti poređenje?

D: Šta znaci “inostranstvo”? Pretpostavljam da je u Severnoj Koreji situacija radikalno drugačija od one na jugu Korejskog poluostrva... Ali generalno bih rekao da je umetnost naš najvažniji izraz individualne, ali i kolektivne slobode. Koliko slobode ima? Kol´ko para tol´ko slobode.... I ovde i vani.

F: Određeni društveni sistemi su više, a opet neki drugi manje napredniji od našeg po pitanju slobode umetničkog izražavanja. Ipak, na nama samima ostaje da se borimo na sve moguće načine, kreativno izražavamo i tako oslobađamo stega – i društvenih i normativnih i individualnih.

Kako možemo iskoristiti trenutnu situaciju za umetničko oblikovanje neke bolje budućnosti?

D: Ako govorite o trenutnoj situaciji globalne pandemije, onda je odgovor učenje, digitalizacija i transformacija. Budimo pametniji. Budimo brži. I shvatimo da svaka kriza donosi i potencijale. Pretvorimo se u krizne menadžere, a ne u žrtve.

F: Apsolutno se slažem sa Denisom – iz svake krize, što individualne, što kolektivne ipak dobijamo i nešto pozitivno – dobijamo šansu da zastanemo, evaluiramo prošlost i unapredimo sebe, a samim tim inspirišemo i druge oko nas. Tako se događa napredak u svačijem mikro univerzumu.

Razgovarao: Aleksandar Đoković