Portret: Nikola Krivokapić

Rođen sam 1981. Živeo sam u nekoliko gradova u Srbiji, a poslednjih 20 godina živim i radim u Beogradu. Ponosno se deklamujem kao kraljevčanin. Sticajem okolnosti sam diplomirani demograf, ali sam odlučio da život nastavim u vodama kreativnosti, te sam upisao industrijski dizajn na Beogradskoj Politehnici, gde hvatam kolosek na kome se i dalje nalazim. Volim svoju porodicu, volim ljude, volim muziku. Stalno istražujem i ne želim da se bavim jednom formom. Zapažene rezultate beležim u oblasti industrijskog i konceptualnog dizajna. Izlagao na više grupnih izložbi i festivala umetnosti i dizajna u zemlji i inostranstvu. Preko deset godina radim u marketing industriji i trenutno sam u Btl agenciji na poziciji kreativnog direktora. Smatram da je za kerativnost potrebna hrabrost i spremnost da se rizikuje, jer bez naivnih nema revolucije.

Kako izgleda proces rada na nekom projektu?

Projekat može biti odgovor na neko pitanje ili postavljanje nekog pitanja. Može biti provokacija, revolt, potvrda, pomirenje ili opis nekog stanja. Zbog raznovrsnosti oblasti u kojima delujem, ne mogu se svrstati u neku posebnu grupu, iz čistog razloga što to i ne želim. Stoga, moj dosadašnji rad obiluje raznim pristupima, pa samim tim i procesi rada su raznovrsni. Na osnovu doživljenih iskustava, neprestanog analiziranja sveta koji nas okružuje i sebe samog, rastavljam izazov na proste činioce. Kombinovanjem odnosa tih činioca, povezujem priču koju želim da ispričam. Trudim se da se ne naslanjam na prakse drugih stvaraoca, koliko god da je to teško u današnjem vremenu sveprisutnosti neprestanog napada informacija. Ovo govorim iz razloga što sam poštovalac mišljenja da je kreativnost lična borba stvaraoca i praznog papira. Ne želim da priznam, niti ću ikada priznati da je “sve već izmišljeno“. Dakle, osnov svega je trud da se poštuje ta kreativna higijena, za šta je potreban stalni trening i disciplina. Kada se dovoljno isternirate, onda ne poznajete nijedan drugi pristup. Drugim rečima, navučete se na težnju da ovaj teži put postane jedini, a kasnije i najlakši za vaše delovanje. Ako govorimo o nekim trikovima kojima se služimo, moj trik je da je dovoljno samo malo promeniti ugao gledanja na stvari i već vam se ukazuju neki novi horizonti.

Na osnovu čega biraš paletu boja?

Rekao bih da tema koju obrađujem diktira tu paletu. Ono što potenciram više je jak intenzitet boja i njihova čistoća.

Šta simbolizuju motivi koje stvaraš?

Mislim da je teško odgovoriti na ovo pitanje. To zavisi od rada do rada. Možda bih mogao da izdovjim “segmente”, seriju vektorskih grafika, čija je osnova jednakostranični trougao, koji predstavlja strukturalno najstabilniji geometrijski oblik, što se prenosi i na ceo sistem i čini ga čvrstim, nepokolebivim. Segmenti su ćelije svega što nas okružuje i svega što nam se dešava.

Šta podstiče tvoju kreativnost?

Najviše me vozi ta potreba da ispitujem relacije raznih pojava i funkcionisanje ljudi. Volim da ekperimentišem, Nisam zainteresovan za neku posebnu temu, što znači da me sve zanima. Takođe, volim da sarađujem sa drugim kreativcima i to mi pričinjava veliko zadovoljstvo.

Na koji projekat/izložbu ili rad si posebno ponosan?

Ima ih nekoliko. Malopre pomenuti “segmenti” su poslednji projekat koji i dalje traje, i koji je uz pomoć O3one galerije i kampanje “don’t believe In horoscope, believe in artists”, doživeo neki novi život. Sve je počelo 2017. godine, kada sam pokrenuo taj eksperiment, kako nešto što je korišćeno za komercijalne svrhe pretvoriti u umetničko delo. U početku je to bilo stidljivo opipavanje terena i upoznavanje strukture segmenata, kroz dvodimenzionalnu apstrakciju. Zatim je usledilo razigravanje elemenata u vidu kombinacije boja i stvaranju nizova trouglova, koji u toj igri obrazuju neke oblike. Ubrzo uplivavam u trodimenzionalnu apstrakciju, a zatim i u figuraciju. U septembru 2019. se dešava moja prva samostalna izložba u galeriji O3one, a u decembru segmenti imaju priliku da budu deo bilbord kampanja, koju sugrađani mogu videti svakodnevno na ulicama Beograda. Tematski obrađujem sitne prijatnosti koje nas uveseljavaju, da bih pod uticajem covid-19 pandemije počeo da se bavim angažovanim temama. Igra i dalje traje i ne znam kada će se završiti. Od dragih radova bih spomenuo Puzzle picture, koji je bio deo ghost project-a na Mikser festivalu 2009. Istakao bih i projekat Little helper, simpatičnu lampu sa dodatnim funkcijama, koja je takođe bila zapažena na Mikser festivalu 2012 kao deo postavke Young Balkan designers. I ne mogu da ne spomenem koncept Timeless clock, koji je ušao u finale na LEXUS konkursu 2013. Meni vrlo drag projekat, koji nažalost, nikad nije realizovan. I da, spomenuću performans “Čas crtanja”, koji se desio davne 2007. a želja mi je da ga ponovim.