Vasko Popa: Tri pesme

ODLAZAK

Nisam više tu

S mesta se nisam pomerio

Ali tu više nisam

Neka uđu

Neka pregledaju neka pretraže

Vodenica u senci rebara

Zrelu prazninu melje

Opušci jevtinih snova

U pepeljari se dime

Nisam više tu

Privezan čamac njiše se

Na crvenim talasima

Par nedozrelih reči

U oblačnom grlu visi

Nisam više tu

S mesta se nisam pomerio

Ali sam već daleko

Teško da će me stići

POSLEDNJE UŽE

Šareno debelo uže

Puzi između sazvežđa

I jedva može da prođe

Na svakoj zvezdanoj raskrsnici

Vezuje sebi čvor

Sve puteve da zapamti

Kraj svoj beskrajni

Neprestano izvlači

Iz modre utrobe neba

Puzi između sazvežđa

Prema samome srcu sveta

I nikako da se zamrsi

U SELU PRAOČEVA

Neko me grli

Neko me gleda vučjim očima

Neko skida šešir

Da ga bolje vidim

Svako me pita

Znaš li ko sam ti ja

Nepoznati starci i starice

Prisvajaju imena

Mladića i devojaka iz mog sećanja

Pitam i ja jednog od njih

Živi li bogati još

Georije Kurja

To sam ja odgovara on

Glasom sa onoga sveta

Pomilujem mu dlanom obraz

I molim ga očima da mi kaže

Živim li još ja

Vasko Popa PESME

Džepna knjiga Beogradskog izdavačko-grafičko zavoda, Beograd 1992.

---

Vasko Popa rođen je 29. juna 1922. godine u Grebencu, blizu Bele Crkve. Jedan je od najpoznatijih srpskih pesnika i uvršten je u listu sto najznamenitijih Srba. Pravo, kršteno ime mu je Vasile Popa.

Gimnaziju je završio u Vršcu, da bi nakon toga upisao Filozofski fakultet u Beogradu. Studije je nastavio u Bukureštu i Beču. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatvoren u Nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu, da bi se zatim vratio u Beograd i završio fakultet.

Svoje prve pesme Vasko Popa objavljuje u listovima "Književne novine" i "Borba". Prva zbirka pesama "Kora" objavljena je 1953. godine i uz Miodraga Pavlovića "87 pesama" smatra se početkom srpske posleratne moderne poezije. Zatim objavljuje "Nepočin polje" 1956. godine, "Sporedno nebo" 1968, "Uspravna zemlja" 1972, "Vučja so" 1975. godine kada su objavljene i "Kuća na sred druma" i "Živo meso", zbirku pesamam "Mala kutija" 1984. godine.

Vasko Popa je radio kao urednik u izdavačkoj kući "Nolit". Bio je jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika. Priredio je mnoge zbornike od kojih su najpoznatiji "Od zlata jabuka", "Urnebesnik", "Ponoćno sunce" i drugi.

U Vršcu je 1972. godine osnovao "Književnu opštinu Vršac" KOV i pokrenuo neobičnu biblioteku nazvanu "Slobodno lišće". Iste godine postao je član Akademije nauka i umetnosti. Takođe, jedan je od osnivača Vojvođanske akademije nauka u Novom Sadu.

Vasko Popa je bio oženjen Jovankom Singer Popa, profesorkom Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, rodom iz Vršca.

Umro je u Beogradu 5. januara 1991. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.